ИССН ОНЛИНЕ: 3006-5925, ИССН ШТАМПА: 3006-5917
2020. године почела је изградња објекта познатог као „Тројица црква“, како су јавили српски јавни извори. Овај објекат се налази у Накелу, Пећ, малој грађевини окруженој више старих гробља, са лаким приступом главном путу у селу.
Имовина у којој се налази објекат нема никакве значајне заштитне баријере, омогућавајући неограничен приступ сваком заинтересованом.
Структури недостаје јасна идентификација као верски објекат, као што је православни крст. До недавно је служио као склониште за наркомане, пролазнике и бескућнике.
Усред ескалације тензија у хибридном рату, Србија је прибегла исписивању графита на овом верском објекту, приписујући ове акције Албанцима.
Институт ОЦТОПУС је пажљиво анализирао гратис на унутрашњим зидовима цркве и детаљно анализирао околну ситуацију и безбедносну ситуацију између Косова и Србије.
Према овим анализама, имамо следеће резултате:
На основу фотографије број 2, након анализе фразе „Аллаху Акбар“, приметне правописне грешке указују на недостатак знања албанског језика од стране особе која је написала овај графит.
Особа која је написала захвалнице има главни рукопис српски са ћириличним словима и такође не познаје исламску веру.
Реч „АКбаР“, муслимани не пишу великим словом, а такође је последње слово и даље велико, што подсећа на психолошко учење писања слова у облику ћириличких слова. Због неупоређивања са Алахом, ни муслимани не пишу акбар великим словом, а ове две речи су једна другој у супротности.
Реченица изнад на истој слици има још више проблема где заправо пише „Ислани есхте феју(и) е вотме е Вертет“, хтели су да напишу „Ислам је једина права религија“ али су написали нешто попут „Ислан је једина Права религиу(и)“, тада аутор, не знајући албански језик, није знао да напише реч „религија“, написао је „феју(и) (религиу(и))“, па, не знајући тачну реч, он или она није знао да означи слово „а” на албанском језику на крају. Аутор такође, не знајући албански језик, није знао да напише реч „ветме (само)“ и написао је „вотме (омли)“, а на крају је аутор написао и реч „вертете (истина)“ као „ Вертет“ где је он или она почињао великим словом и исти онај који је ставио слово „е“ на реч „есхте (ис)“ није знао да стави исто слово у реч „Вертет“
На фотографији број 3 примећујемо још више аргумената да људи који су писали графите нису Албанци, не знају албански језик, а такође је главни рукопис српски језик са ћириличним словима.
Дакле, од почетка реченице је почео словом „Ц“ које се у српској ћирилици разуме као слово „С“, затим је поново направио белешку покушавајући да га усклади са албанским словом „С“ али није успео. Исто тако, слово „ј” је написано без тачке изнад слова, као и слово „и” које је написано без тачке изнад речи „црква”. Исто тако, реч „хоћемо“ почиње са великим „Д“, са „ј“ без тачке, а реч „џамија“ се пише као „гјами“. Ову последњу реч сви муслимани знају како се правилно пише, без обзира на степен образовања. Дакле, ово показује да се на фотографији 3 налази и друга особа која исписује графите унутар зидова и такође има српски језик са ћириличним писмом као примарни језик. Аутор графита је такође покушао да нацрта графит, али није успео да постигне циљ.
На фотографији примећујемо и лопату која је постављена или замењена након исписивања графита. Лопату нису користили мајстори који су ту радили, јер мајстори не остављају прљаву опрему за рад како би избегли њихово оштећење.
На фотографији број 4 примећујемо нови рукопис где се може говорити о трећој особи укљученој у писање графита, која такође не познаје албански језик. Аутор графита је заиста желео да напише „макните ову цркву одавде, овде су само муслимани“, али у стварности није успео и открио себе и сврху графита. Особа није умела да напише ниједну реч у исправном облику, али га одаје и рукопис откривајући да зна да пише ћириличним словима и врло мало латиницом и још мање на албанском језику. У речи „црква“ није знао да је правилно напише на албанском језику, чак је и слово „с“ више личило на слова ћирилице.
Исто тако, реч „ка” рукопис је издао одступањем од другог слова у облику ћириличких слова.
На фотографији број 5, у речи „АЛЛАХУ“ постоје грешке. Пошто слово “ЛЛ” не постоји у српском језику, онда аутор није знао да га правилно напише и одступио је тако што је написао “ИИ” два велика слова “И” на албанском језику или два мала слова “л” али који су у супротности са другим великим словима. Што се тиче речи „Екбар“ такође имамо много сведочанстава, где смо на слици 1 видели да је иста реч написана словом „А“, а на фотографији број 5 су написана са „Е“ која не личе на слова на албанском језику али са ћириличним, а на крају се реч завршава дебелом бесмисленом црном линијом.
На фотографији број 5 такође примећујемо да се на вратима налазе кључеви. Врата могу да отворе само одговорна лица и да врата нису отворена насилно, већ су отворена на нормалан начин.
На слици 5 приказани су кључеви унутар ормарића на вратима, што показује да су извршиоци имали легалан приступ објекту, а кључеве обично држе пословођа и власници објекта, тако да су имали слободан приступ. Починиоци су писали по унутрашњим зидовима како их не би приметили пролазници или становници који би потом могли да буду проказани и откривени од стране безбедносних агенција на Косову.
Са свих фотографија примећујемо да је било људи који слабо знају писање албанског језика.
Сврха графита
Ови графити долазе након снажног српског ангажовања у хибридном рату против Косова у безбедносној и политичкој сфери.
У континуираним активностима хибридног рата Србије против Републике Косово, коришћена су и следећа питања:
– Инсистирање патријарха српског Порфирија да уђе на Косово без дозволе косовских власти.
– Кампања Србије против Косова за чланство у Савету Европе.
– Инсистирање Владе Србије на нелегалној употреби динара упркос одлуци ЦБК о употреби евра као једине званичне валуте на Косову.
– Питање удруживања Србима.
– Кријумчарење оружја на северу Косова.
Србија је ова питања укључила у хибридни рат против Косова и користи их на константан начин, такође подстичући међуетничке тензије у свом лажном наративу о „угроженим Србима“ у другим регионима Републике Косово.
Актуелни председник Србије Александар Вучић је у време док је био министар пропаганде у режиму Слободана Милошевића, познат и као српски гебелси, имао улогу да шири лажне вести и пропаганду. Он сада наставља са истим ставом и када је на челу као аутократа институција Србије. Ову и сличне вести прво преноси српски медиј Косово Онлине.
Питање графита се тврди да намеће Влада Србије, јер у Србији медије контролише Вучић, па би он кроз ове графите успео да својом пропагандом изазове виктимизацију међу интернационалцима и шовинизам српског народа. Због тога није случајно за министра информисања одабрао Дејана Ристићија, који се, пре него што је постао министар, побринуо да ученицима, наставницима и српском народу индоктринира осећај виктимизације, геноцида и шовинистичког национализма међу народом. Срби.
У прошлости су, као што је познато свету, српски политичари у сарадњи са српском тајном службом чинили још грубље поступке оптужујући Албанце да би потом оправдали своје поступке.
Вреди поменути случај „Панда” у Пећи, где је 1998. године у кафићу убијено 6 младића српске националности. За овај случај српски судови су оптужили и осудили неколико Албанаца. Специјална јединица УДБ-е „Црвене беретке” одмах се осветила осталим недужним Албанцима убиствима, мучењем, насиљем, затварањем, пљачком и разним малтретирањима. И сам Александар Вучић је 2013. године јавно признао да су ово ружно кривично дело починиле саме српске безбедносне институције, припадници специјалне полиције и српски криминалци који су тада деловали, али је као акцију планирала српска УДБ-а.
А после терористичког напада у Бањској у септембру 2023. године, доказано је да Вучићев режим користи српске цркве на Косову за скривање оружја и терориста.
Дакле, чињенице, анализе и политичко-безбедносне околности наводе нас на то да је овај чин организовала сама Србија и њена тајна служба.
